Рибњак
поред пута. Искошена табла обавештава да се ту може добити свежа риба.
Тренутно нема муштерија. Домаћин рибњака седи у хладовини и лагано
испија шприцер у борби против врућине којој краја нема. Добро се осећа
овако мало припит и заштићен дебелом хладовином. Ово му је трећа година
како обавља овај посао и никада није било овако вруће и тешко. Сваки
покрет изазива напор. Тело му намеће закључак да сваки рад убија.
Осмишљени рад убија осмишљено. Сада има воље само да седи, да пије и
слуша дозивање зрикаваца. Накривио је главу и пробао да дрема али
безуспешно. Испио је шприцер и одложио чашу. Прекрстио је ноге и
промешкољио. Можда је време да намести себи мрежу. Она је сигурно
удобнија од трскане фотеље. Газди се то можда не би свидело али је
сигуран да му он то не би директно пребацио. Газда је био симпатичан
човек и није умео да изговори чисто р. Почео је слатко да се смеје
сетивши се да газда рибњака не уме а неће ни касније умети да каже “
риба риби гризе реп “. Смех га је натерао да учини покрет и већ следећи
трен он је устао. Није престајао да се смеје правећи себи шприцер.
