Кријумчари
улазе на главна врата а роба на споредна. Касније путеви им се
укрштају. Кријумчари често нису власници робе али се често зближе са
робом и тешко се одвајају. Цариник је тај који на хридинама границе
маше крилима. Вода и брана. Тако блиски и тако супротстављени.
Постоји двосмерна сарадња у двоструком
правцу. Дозвољена, сива, и понекад црна. Понављање је ствар рутине и
обостране користи. Границе су створене јер и моћ тражи кревет за
спавање. У свему се настани исцрпљеност и декаденција и почне потрага
за пречицама. Игранка недоречених одлука, фрижидер смрзнутог презира и
убуђалост стајског мишљења. Трезвена одмереност не помаже већ одлаже.
Кријумчар је овог пута био задовољан. И цариник кога је оставио за
собом није имао разлога да жали. Равнотежа добити обезбеђује посао и
нема нервирања. Нит која их веже се наставља. Језик којим говоре је
светски језик број један. Граница је споља остала неизмењена. Тако је
барем изгледало.
